20 TA-HA

  • 20:1

    Ta. Ha.

  • 20:2

    Nismo ti objavili Kur'an da se mučiš,

  • 20:3

    Nego (kao) Opomenu za onog ko se boji (Allaha).

  • 20:4

    Objava je od Onog ko je stvorio Zemlju i nebesa visoka -

  • 20:5

    Milostivog, na Aršu opstojećeg.

  • 20:6

    Njegovo je šta je u nebesima i šta je na Zemlji, i šta je između njih dvoje, i šta je ispod tla.

  • 20:7

    A ako si glasan u govoru, pa uistinu, On zna tajnu i skrivenije.

  • 20:8

    Allah! Samo je On Bog! Njegova imena su najljepša!

  • 20:9

    A da li ti je stigao hadis o Musau?

  • 20:10

    Kad ugleda vatru pa reče porodici svojoj: "Sačekajte! Uistinu, ja sam opazio vatru; možda ću vam od nje donijeti glavnju, ili ću kod vatre naći uputu."

  • 20:11

    Pa pošto joj stiže, bi pozvan: "O Musa!

  • 20:12

    Uistinu! Ja, Ja sam Gospodar tvoj! Zato izuj obuću svoju. Uistinu si ti u svetoj dolini Tuwa,

  • 20:13

    I Ja sam te odabrao, zato slušaj šta ti se objavljuje.

  • 20:14

    Uistinu! Ja, Ja sam Allah! Nema boga osim Mene! Zato Mene obožavaj i obavljaj salat, da Me se sjetiš.

  • 20:15

    Uistinu, Čas je dolazeći, skori je, tajim ga da bi se platilo svakoj duši ono zašto se trudila.

  • 20:16

    Zato neka te nikako od njega ne odvrati onaj ko u njega ne vjeruje i slijedi strast svoju, pa da stradaš.

  • 20:17

    A šta je to u desnici tvojoj, o Musa?"

  • 20:18

    Reče: "Ovo je moj štap, oslanjam se na njega i mlatim (lišće) njime ovcama svojim, a imam ja u njemu (i) druge svrhe."

  • 20:19

    (Allah) reče: "Baci ga, o Musa!"

  • 20:20

    Pa ga baci, tad gle: on zmija, gmiže.

  • 20:21

    Reče: "Uzmi je i ne boj se. Povratićemo je njenom prvom stanju;

  • 20:22

    I stavi ruku svoju pod pazuho svoje, izaći će bijela, bez nedostatka - znak drugi,

  • 20:23

    Da bismo ti pokazali od znakova Naših, veći.

  • 20:24

    Idi faraonu! Uistinu, on je prevršio."

  • 20:25

    (Musa) reče: "Gospodaru moj! Proširi mi grudi moje,

  • 20:26

    I olakšaj mi stvar moju,

  • 20:27

    I razveži čvor jezika mog,

  • 20:28

    (Da) razumiju govor moj,

  • 20:29

    I učini mi wezirom iz porodice moje,

  • 20:30

    Haruna, brata mog;

  • 20:31

    Pojačaj njime snagu moju,

  • 20:32

    I pridruži ga u stvari mojoj,

  • 20:33

    Da slavimo Tebe mnogo,

  • 20:34

    I spominjemo Te mnogo.

  • 20:35

    Uistinu! Ti si Onaj koji nas vidi."

  • 20:36

    (Allah) reče: "Već ti je dato potraživanje tvoje, o Musa",

  • 20:37

    I doista smo te darovali drugi put,

  • 20:38

    Kad smo objavili majci tvojoj šta je objavljeno:

  • 20:39

    "Ubaci ga u tabut i baci ga u rijeku, pa će ga izbaciti rijeka na obalu, uzeće ga neprijatelj Moj i neprijatelj njegov." I bacio sam na te ljubav od Sebe, i da budeš odgajan pod okom Mojim.

  • 20:40

    Kad ode sestra tvoja, pa reče: "Hoćete li da vam ukažem na onog ko će ga odgajati?" Tad smo te vratili majci tvojoj da ohladi oko svoje i ne tuguje. I ubio si dušu, pa smo te oslobodili brige, i iskušavali te kušnjom; pa si boravio godinama među stanovnicima Medjena, zatim si došao po odredbi, o Musa.

  • 20:41

    I odabrao sam te Sebi:

  • 20:42

    "Idi ti i brat tvoj sa znakovima Mojim, i ne popuštajte u Mom spominjanju.

  • 20:43

    Idite faraonu. Uistinu, on je prevršio,

  • 20:44

    Pa mu recite riječ blagu, da bi se on poučio ili pobojao."

  • 20:45

    Rekoše: "Gospodaru naš! Uistinu! Mi se bojimo da će na nas požuriti ili da će prevršiti."

  • 20:46

    (Allah) reče: "Ne bojte se! Uistinu, Ja sam sa vama dvojicom, čujem i vidim.

  • 20:47

    Zato mu idite, pa recite: 'Uistinu mi smo dva poslanika Gospodara tvog, pa pošalji s nama sinove Israilove, i ne muči ih. Doista smo ti donijeli znak od Gospodara tvog, a mir nek' je nad onim ko slijedi Uputu.

  • 20:48

    Uistinu, nama je već objavljeno da će biti kazna nad onim ko porekne i odvrati se."

  • 20:49

    (Faraon) reče: "Pa ko je Gospodar vaš, o Musa?"

  • 20:50

    (Musa) reče: "Gospodar naš je onaj koji je svakoj stvari dao stvaranje njeno, zatim uputio."

  • 20:51

    (Faraon) reče: "Pa kakvo je stanje pokoljenja ranijih?"

  • 20:52

    (Musa) reče: "Znanje o njima je u Knjizi kod Gospodara mog. Ne griješi Gospodar moj, niti zaboravlja,

  • 20:53

    Onaj koji je za vas učinio Zemlju bešikom, i utro vam po njoj puteve, i spustio s neba vodu" - pa smo izveli njome parove bilja različitog.

  • 20:54

    Jedite i napasajte stoku svoju. Uistinu, u tome su znaci za posjednike razuma.

  • 20:55

    Od nje smo vas stvorili i u nju vas vraćamo, i iz nje ćemo vas izvesti drugi put.

  • 20:56

    I doista smo mu pokazali znakove Naše, svakog od njih, pa je porekao i odbio.

  • 20:57

    (Faraon) reče: "Jesi li nam došao da nas izvedeš iz zemlje naše sa sihrom svojim, o Musa?

  • 20:58

    Pa sigurno ćemo ti donijeti sihr sličan tome; zato utvrdi između nas i tebe rok, nećemo ga prekršiti mi niti ti, na mjestu odgovarajućem."

  • 20:59

    (Musa) reče: "Termin vaš je dan ukrašavanja, i nek se saberu ljudi jutrom."

  • 20:60

    Tad se faraon okrenu, pa skova svoj plan, zatim dođe.

  • 20:61

    Musa im reče: "Teško vama! Ne izmišljajte protiv Allaha laž, pa da vas kaznom iskorijeni. A doista neće uspjeti ko izmišlja."

  • 20:62

    Zatim su se prepirali o stvari svojoj međusobno i krili sašaptavanje.

  • 20:63

    Rekoše: "Uistinu, ova dvojica su dva čarobnjaka, žele da vas izvedu iz zemlje vaše sihrom svojim, i unište tarikat vaš najprimjerniji.

  • 20:64

    Zato skujte plan vaš, zatim dođite u saffu. Pa doista će danas uspjeti ko nadvlada."

  • 20:65

    Rekoše: "O Musa! Ili da baciš, ili da budemo prvi koji baca?"

  • 20:66

    Reče: "Naprotiv, bacite!" Tad gle: konopi njihovi i štapovi njihovi mu se učiniše od sihra njihovog, da oni gmižu.

  • 20:67

    Tad Musa osjeti u svojoj duši strah.

  • 20:68

    Rekosmo: "Ne boj se! Uistinu ti, ti ćeš biti viši.

  • 20:69

    I baci to šta je u desnici tvojoj! Progutaće ono šta su napravili. Uistinu, napravili su lukavstvo čarobnjaka, a čarobnjak neće uspjeti ma gdje došao."

  • 20:70

    Tad se čarobnjaci baciše na sedždu. Rekoše: "Vjerujemo u Gospodara Harunovog i Musaovog."

  • 20:71

    (Faraon) reče: "Povjerovaste li mu prije nego vam dopustih? Uistinu, on je velikan vaš koji vas je naučio sihru. Zato ću sigurno odsjeći ruke vaše i noge vaše unakrst, i sigurno ću vas raspeti na stabla palmi. A sigurno ćete saznati koji je od nas žešće kazne i trajnije."

  • 20:72

    Rekoše: "Nećemo te odabrati nad onim šta nam je došlo od jasnih dokaza, i Onim ko nas je stvorio, zato sudi šta ćeš ti presuditi. Samo sudiš ovaj život Dunjaa.

  • 20:73

    Uistinu, mi vjerujemo u Gospodara našeg, da nam oprosti greške naše i ono na šta si nas prisilio od sihra. A Allah je Najbolji i Najtrajniji."

  • 20:74

    Uistinu, onaj ko dođe Gospodaru svom kao krivac, pa uistinu, imaće on Džehennem. Neće umrijeti u njemu, niti živjeti.

  • 20:75

    A ko Mu dođe (kao) vjernik, već radio dobra djela, pa ti takvi će imati stepene visoke;

  • 20:76

    Bašče Adna ispod kojih teku rijeke, biće vječno u njima; a to je plaća onog ko se očisti.

  • 20:77

    I doista smo objavili Musau: "Kreni sa robovima Mojim noću, pa udari za njih put suh u moru, ne bojeći se sustizanja, niti se strašeći."

  • 20:78

    Tad ih je slijedio faraon sa vojskama svojim, pa ih je od mora prekrilo ono što ih je prekrilo.

  • 20:79

    I zaveo je faraon narod svoj, a nije uputio.

  • 20:80

    O sinovi Israilovi! Doista smo vas izbavili od vašeg neprijatelja, i sklopili ugovor s vama (na) obronku Tura desnom i spustili na vas mennu i prepelice.

  • 20:81

    Jedite od dobrih stvari kojima smo vas opskrbili, i ne pretjerujte u tome pa da na vas padne srdžba Moja. A onaj na koga se spusti srdžba Moja, pa doista je propao.

  • 20:82

    I uistinu, Ja sam Oprosnik onom ko se pokaje i uzvjeruje i radi dobro, zatim se uputi.

  • 20:83

    "A šta te je požurilo od naroda tvog, o Musa?"

  • 20:84

    Reče: "Oni su ti koji su mi na tragu, a požurio sam Tebi Gospodaru moj, da budeš zadovoljan."

  • 20:85

    Reče: "Pa uistinu, Mi smo već iskušavali narod tvoj poslije tebe i zaveo ih je Samirijja."

  • 20:86

    Tad se vrati Musa narodu svom srdit, tužan. Reče: "O narode moj! Zar vam nije dao Gospodar vaš obećanje lijepo? Pa zar vam se odužilo vrijeme, ili želite da vas snađe srdžba Gospodara vašeg, pa ste mi prekršili obećanje?"

  • 20:87

    Rekoše: "Nismo ti prekršili obećanje svojom voljom, nego smo mi bili natovareni teretima nakita narodnog, pa smo ih ubacili, te je isto tako bacio Samirijja.

  • 20:88

    Pa im je izvadio tele - tijelo, imalo je ono (mogućnost) mukanja, te rekoše: "Ovo je bog vaš i bog Musaov - ta zaboravio je."

  • 20:89

    Pa zar ne vide da im ne uzvraća govor, i ne vlada im štetom niti korišću?

  • 20:90

    A doista im je rekao Harun još prije: "O narode moj! Njime ste samo iskušani. A uistinu, Gospodar vaš je Milostivi, zato me slijedite i poslušajte naredbu moju."

  • 20:91

    Rekoše: "Nećemo njemu prestati biti odani dok nam se Musa ne vrati."

  • 20:92

    Reče: "O Harune! Šta te je zadržalo kad si ih vidio (da) lutaju,

  • 20:93

    Da me ne slijediš? Pa zar si se suprotstavio naredbi mojoj?"

  • 20:94

    Reče: "O sine majke moje! Ne grabi me za moju bradu, niti moju glavu! Uistinu, ja sam se bojao da ne kažeš: 'Razjedinio si sinove Israilove i nisi čekao moju riječ."

  • 20:95

    Reče: "Pa šta je stvar tvoja, o Samirijja?"

  • 20:96

    Reče: "Opazio sam ono šta nisu spazili, pa sam zgrabio šaku (prašine) iz traga izaslanika, te je odbacio; a tako me je navela moja duša."

  • 20:97

    Reče: "Onda idi! Pa uistinu, za tebe je da u životu govoriš: 'Nema doticanja.' I uistinu, ti imaš termin, neće ti biti iznevjeren. I gledaj ka bogu svom, onom kojem si stalno privržen: sigurno ćemo ga spaliti, zatim ćemo ga sigurno potpuno u more raspršiti.

  • 20:98

    Vaš Bog je jedino Allah koji - nema boga osim Njega - obuhvata svaku stvar znanjem."

  • 20:99

    Tako tebi kazasmo neke vijesti, ono što je već prethodilo, a doista smo ti dali od Nas Opomenu.

  • 20:100

    Ko se od nje odvrati, pa uistinu će on na Dan kijameta nositi teret.

  • 20:101

    Vječno će biti u njemu. A zlo je opterećenje za njih na Dan kijameta,

  • 20:102

    Dan kad se puhne u sur, i saberemo prestupnike Tog dana modre,

  • 20:103

    Tiho će međusobno govoriti: "Ostali ste samo deset (dana)."

  • 20:104

    Mi smo Najbolji znalac onog šta će govoriti, kad rekne tarikatom najprimjerniji njihov: "Ostali ste samo dan."

  • 20:105

    I pitaju te o planinama, pa reci: "Smrvit će ih Gospodar moj u prašinu drobljenjem,

  • 20:106

    Te ih ostaviti ravnicom, pustopoljinom,

  • 20:107

    Nećeš vidjeti na njoj iskrivljenost, niti neravninu."

  • 20:108

    Tog dana slijedit će pozivača, neće biti njegovog skretanja i stišaće se glasovi Milostivom, pa nećeš čuti, izuzev šapat.

  • 20:109

    Tog dana neće koristiti posredovanje, izuzev kome dozvoli Milostivi, i zadovolji (Ga) njegova riječ.

  • 20:110

    Zna šta je ispred njih i šta je iza njih, a ne obuhvataju to znanjem.

  • 20:111

    I poniziće se lica Živom, Samoopstojećem. A doista neće uspjeti ko je nosio (teret) zulma.

  • 20:112

    A ko je radio dobra djela, i on bio vjernik, pa neće se bojati zulma, niti zakidanja.

  • 20:113

    I tako smo ga objavili (kao) Kur'an na arapskom, i izložili u njemu neke prijetnje, da bi se oni pobojali, ili da im pobudi opomenu.

  • 20:114

    Pa uzvišen neka je Allah, Vladar istinski! I ne žuri s Kur'anom prije no što ti se okonča objavljivanje njegovo, i reci: "Gospodaru moj, uvećaj mi znanje!"

  • 20:115

    I doista smo obavezali Adema ranije, pa je zaboravio i nismo našli u njega odlučnosti.

  • 20:116

    I kad rekosmo melecima: "Padnite na sedždu Ademu", tad učiniše sedždu, izuzev Iblisa; odbio je.

  • 20:117

    Tad rekosmo: "O Ademe! Uistinu je ovo neprijatelj tebi i ženi tvojoj. Zato neka vas nikako ne izvede iz Dženneta, pa da se mučiš.

  • 20:118

    Uistinu, za tebe je da nećeš gladniti u njemu, niti ogoliti,

  • 20:119

    I da ti u njemu nećeš ožedniti, niti suncu izložen biti."

  • 20:120

    Tad mu došapnu šejtan. Reče: "O Ademe! Hoćeš li da ti ukažem na drvo besmrtnosti i carstvo koje neće nestati?"

  • 20:121

    Pa njih dvoje pojedoše od njega, te im se ukazaše sew'ati njihovi, i počeše po sebi krpiti (šiti) nešto lišća džennetskog. I nije poslušao Adem Gospodara svog, pa je skrenuo.

  • 20:122

    Zatim ga je odabrao Gospodar njegov, pa mu oprostio i uputio.

  • 20:123

    (Allah) reče: "Siđite iz njega oboje - svi! Vi ste jedno drugom neprijatelj." Pa ako vam dođe od Mene Uputa, pa ko bude slijedio Uputu Moju, tad neće zalutati, niti se unesrećiti.

  • 20:124

    A ko se okrene od Moje Opomene, pa uistinu će on imati život tjeskoban, a sakupićemo ga na Dan kijameta slijepog.

  • 20:125

    Reći će: "Gospodaru moj! Zašto si me sakupio slijepog, a već sam bio onaj koji vidi?"

  • 20:126

    (Allah) će reći: "Tako. Dolazili su ti znakovi Naši, pa si ih zaboravio, i isto tako ćeš Danas biti zaboravljen!"

  • 20:127

    A tako ćemo platiti onoga ko pretjera i ne bude vjerovao u ajete Gospodara svog; a sigurno je kazna Ahireta žešća i trajnija.

  • 20:128

    Pa zar ih ne upućuje (to) koliko smo prije njih uništili naraštaja - hodaju po naseljima njihovim? Uistinu, u tome su znaci za posjednike razuma.

  • 20:129

    A da nije Riječi prethodne od Gospodara tvog i roka određenog, sigurno bi bila nužna (kazna).

  • 20:130

    Zato se strpi nad onim šta govore i slavi sa hvalom Gospodara svog prije izlaska Sunca i prije zalaska njegovog, i neko vrijeme noći - pa slavi (Ga) i krajevima dana, da bi ti bio zadovoljan.

  • 20:131

    I nikako ne upravljaj oči svoje prema onom šta smo dali da uživaju parovi od njih - sjaju života Dunjaa - da bismo ih time iskušali. A opskrba Gospodara tvoga je bolja i trajnija.

  • 20:132

    I naređuj porodici svojoj salat, i istraj na tome. Ne pitamo te za opskrbu: Mi te opskrbljujemo; a ishod je za bogobojaznost.

  • 20:133

    I govore: "Zašto nam ne donese znak od Gospodara svog?" Zar im nije došao dokaz onoga šta je u listovima pređašnjim?

  • 20:134

    A da smo ih Mi uništili kaznom prije njega, sigurno bi rekli: "Gospodaru naš! Zašto nam nisi poslao poslanika, pa da slijedimo ajete Tvoje, prije no što smo poniženi i osramoćeni?"

  • 20:135

    Reci: "Svako je čekalac, zato čekajte! Pa saznaćete ko su sljedbenici ravnog puta i ko se upućuje."

Paylaş
Tweet'le